Šarplaninac je jedna od najstarijih autohtonih rasa u svetu. Pripada grupi pastirskih pasa koji potiču od molosa. Danasnji Šarplaninac je posledica prirodne selekcije u zatvorenoj sredini, vekovima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Surova priroda ga je napravila čvrstim, grubim, borbenim, odlicnim čuvarom koji ne bezi ni pred čoporom vukova, ni pred medvedom. Ima samo jednog gospodara, a i taj nije pravi gospodar vec saborac.

Šarplaninac je pas koji bez greske obavlja svoj deo posla u čuvanju stada i imovine svog gospodara. Visok stepen inteligencije mu omogucava da bude samostalan. Početkom uzgoja ovih pasa u urbanoj sredini, stvoren je pas koji se u odredjenoj meri razlikuje od izvornih pasa po gradji i boji. Izvorni pas je viši od urbanog, najčesce je nadgradjen, nešto kraće, ali i gusće i grublje dlake, otvorenijih uglova zadnjih nogu. Dosta je pokretljiviji od svog urbanog brata. Na šarplanini se mogu susresti psi svih boja sa maskom ili bez, od gotovo bele, preko boje meda, psenice, svih nijansi zute ili sive do tamne, gotovo crne boje. Odgajivači u gradovima forsiraju pse sive boje, svetlije ili tamnije. Za boju šarplaninca je jako vazno naglasiti da su sve boje ravnopravne.

Šarplaninac je izuzetno uravnotežen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaze potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jacem protivniku da bi odbranio svoga gospodara ili ono sto mu je povereno na čuvanje čak i po cenu zivota. Šarplaninac je čuvar po instinktu, nije mu potrebna nikakva dresura. Jedna od njegovih odlika je i da nikada ne laje bez razloga. Odan je svom gospodaru, a nepoverljiv prema strancima. I kada, teska srca, prihvati gosta koji je pristigao, budno ce pratiti svaki njegov pokret. Odlikuje se visokim stepenom inteligencije. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba ocekivati izvodjenje cirkuskih vestina ili neprikosnovenu poslušnost u okviru dresure. Pogresno je misljenje da je Šarplaninac glup pas jer se jako teško dresira. On je samo pas koji misli svojom glavom i većinu stvari radi po instinktu. On će savrseno dobro shvatiti sta se od njega trazi, ali to nece uraditi ako ne smatra da je potrebno. Ono sto jednom nauči pamti celog zivota. Štene je potrebno početi vaspitavati u startu, zato sto se tada napravljene greške jako tesko ispravljaju a lose navike teško iskorenjuju.

Šarplaninac je skroman pas u pogledu ishrane - jede malo u poredjenju sa svojom velicinom. Nije probirljiv sto ne znaci da ga ne treba hraniti kvalitetno, pogotovo u vreme razvoja. Jednom propusteno u periodu razvoja nikada se vise ne moze nadoknaditi. U ishranu psa je potrebno ukljuciti i vitamine. Stene, a kasnije i odraslog psa, je potrebno redovno (na svakih par meseci) tretirati preparatima protiv crevnih parazita (bez obzira sto u njegovoj stolici parazite ne zapazate), i redovno vakcinisati protiv zaraznih bolesti i besnila. Sto se smestaja tice idealno bi bilo drzati ga u vecem ogradjenom prostoru, ili mu bar pruziti dovoljno kretanja. Za njega je zivot na lancu pravo mucenje, pa je potrebno obezbediti mu prostran boks sa kucicom (krov treba da bude ravan ili sa blagim padom), koju ce koristiti kao osmatracnicu. Visina ograde boksa ne bi smela biti ispod 2 metra, osim ako boks nije pokriven. Kucicu mozete napraviti od drveta, pri tom vodeci racuna da pod bude odignut od zemlje. Ako je u pitanju zenka koja ce se steniti kucica bi trebalo biti nesto prostranija u zavisnosti od velicine kuje. Prevelika kucica, bez obzira da li je u pitanju pas ili kuja, je velika greska jer pas nije u stanju da toplotom svog tela zagreje prostor oko sebe. Iako sarplanincu krzno sa jakom poddlakom omogucava da mu ni velika hladnoca ne smeta, pozeljno je zimi, pogotovo ako su jaci mrazevi, na vrata kucice staviti neki zastor, a unutra se moze ubaciti slama. Ako imate kuju koja treba da se steni onda su slama i zastor obavezni. Pri odredjivanju mesta za boks, odnosno, kucicu, imajte na umu da, ako bi mogao da bira, Šarplaninac bi izabrao prostor sa koga moze da ima uvid na celo dvoriste, imanje u kom zivi. Nemojte ga nikad staviti daleko od kuce, i izvan zbivanja. Iako je veliki pas, moze se drzati i u stanu, mada mu to moze predstavljati mucenje ako mu se ne obezbedi dovoljno kretanja i mesto gde ce moci da se skloni kad on to zeli. U ovom slucaju mali problem moze predstavljati netrpeljivost i nepoverljivost prema stranim licima.

Šarplaninac je pas koji jako drzi do sopstvene higijene. Stene se lako nauci cistoci, a odrastao pas obavlja potrebe prilikom setnje ili sto dalje od mesta gde boravi i spava.

Njegovo krzno ne zahteva cesto cetkanje, osim u vreme linjanja kada je potrebno odstraniti poddlaku da se ne bi ucebala i zamrsila. Trebalo bi izbegavati kupanje cesce od jednom godisnje, a i tada to uraditi samo ako je bas potrebno. Gusta dlaka i poddlaka ga izvanredno stite od hladnoce tako da ne bi trebalo da vas iznenadi kada vam u zimsko jutro u dvoristu osvane krzneno klupko sa nekoliko centimetara snega na njemu. Sneg je nesto sto Šarplaninac najvise voli, i ono zbog cega ce vam biti zahvalan je da mu pruzite priliku da se istrci u dubokom snegu.

Ono na sta bi trebalo paziti pri smestaju i drzanju sarplaninca je da je osetljiv na vlagu. Smetaju mu vrucine, pa ce spas potraziti u reci (ako ste u setnji) ili u iskopavanju rupe u zemlji.